Beton

Fabrika Betona – Put Inzenjeringa počela je sa radom 2002.god a od 2005.god poseduje softver za upravljanje proizvodnjom svih vrsti betona automatizovane betonske baze.

Tehnička opremljenost i raspoloživi kapaciteti garantuju sigurnu uslugu i visok kvalitet. Kapacitet proizvodnje betona je 45 m3 na sat.

Zastupljene su sve vrste betona. Beton se pravi sa svim potrebnim dodacima prema zahtevu naručioca, uz mogućnost odgođenog vezivanja za prevoz na veću udaljenost. Uz betonsku bazu uskoro će biti  instalirana i laboratorija za kontrolu kvaliteta betona.

Osnovne sirovine za proizvodnju betona:

Posebnu pažnju posvećujemo stalnoj kontroli kvaliteta betonske mase. Sva ispitivanja se vrše u  laboratoriji Instituta Za Puteve.
Redovno se vrši uzimanje uzoraka gotovog betona i njihovo ispitivanje u cilju konstantnog održanja i poboljšanja kvaliteta betona. Transport betona vršimo svojim mikserima kojima po potrebi asistira auto pumpa.

Klasičan beton sa četiri frakcije

  1. BETON MB 15
  2. BETON MB 20
  3. BETON MB 25
  4. BETON MB 30
  5. BETON MB 35
  6. BETON MB 40
  7. BETON MB 45

Klasičan beton sa tri frakcije

  1. BETON MB 15
  2. BETON MB 20
  3. BETON MB 25
  4. BETON MB 30
  5. BETON MB 35
  6. BETON MB 40

Pumpani beton sa četiri frakcije

  1. BETON MB 20
  2. BETON MB 30
  3. BETON MB 40

Pumpani beton sa četiri frakcije

  1. BETON MB 20
  2. BETON MB 30
  3. BETON MB 40

Beton

Beton je heterogen građevinski materijal koji se sastoji od cementa, kao osnovnog vezivnog materijala, i drugih vezivnih materijala (zgura visokih peći, elektrofilterski pepeo, mikrosilika...), krupnog agregata koji može biti prirodni, drobljeni i veštački (reciklirani), sitnog agregata koji takođe može biti prirodni i veštački i voda koja je neophodna za odigravanje hemijskih reakcija u procesu očvršćavanja betona.

Hemijski proces koji nastaje posle mešanja i ugradnje betona je poznat pod nazivom hidratacija. Voda hemijski reaguje sa cementom praveći pastu koja obavija ostale komponente koje čine beton. Hemijska reakcija dovodi do očvršćavanja betona pretvarajući svežu betonsku mešavinu u stenu.

Primena betona u građevinskoj industriji je veoma raširena i širokom auditorijumu veoma poznata. Beton kao građevinski materijal je najrasprostranjeniji materijal. Prema nekim podaciima iz 2005. godine ukupna proizvodnja betona u svetu je bila oko 6 milijardi kubnih metara što predstavlja oko 1 kubni metar po stanovniku planete.

Spravljanje betona (mešanje betona)

Prilikom projektovanja betonske mešavine treba imati u vidu i način spravljanja to jest način na koji se vrši mešanje komponentnih materijala. Ovo je bitni jer različiti tipovi mešalica koji se mogu naći na tržištu nekada nisu odgovarajući za zahtevane betone.

Tehnološki sistem jednog betonskog postrojenja sastoji se od bunkera ili silosa za agregat, silosa za cemente, dozatora vode i dozatora aditiva. Opciono je da ovakvo postrojenje sadrži i dodatne silose u kojima se mogu smestiti filer, mikrosilica ili neki drugi punioci ili dodaci betonu. Ukoliko se upotrebljavaju veoma sitni punioci poželjno je koristiti posebna postrojenja koja mešaju materijal sa vodom i tako ga doziraju u betonsku mešavinu (zbog manjih gubitaka praškastih materijala). Postupak doziranja zavisi od proizvođača betonskog postrojenja i veoma se razlikuje od proizvođača do proizvođača.

Kontrola kvaliteta

Kvalitet betona se odre đuje se na osnovu projekta konstrukcije, odnosno tehničkih uslova za izvođenje betonskih radova. U projektu konstrukcije definiše se potrebna marka betona (MB) kao i ostala svojsva betona koja uslovljavaju trajnost konstrukcije (otpornost na dejstvo mraza, mraza i soli, vodonepropustljivost...). U projektnoj dokumentaciji se navodi klasa betona za određeni deo objekta ili poziciju koja sadrži ili marku betona ili marku betona i druga zahtevana svojstva.

Čvrstoća betona pri pritisku određuje se na kockama ivica 20cm koje se čuvaju u vodi ili u 95% relativnoj vlažnosti na temperaturi 17-23C.

Marka betona (MB) je normirana čvrstoća pri pritisku u MPa koja se zasniva na karakterističnoj čvrstoći u starosti betona od 28 dana. Karakteristična čvrstoća pri pritisku je vrednost ispod koje se može očekivati najviše 10% svih čvrstoća pri pritisku ispitanog uzorka (10% fraktil).

Za armirani beton ne sme se koristiti marka betona niža od MB 15.

Kontrola kvaliteta se sastoji od kontrole proizvodnje i kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije i projekta betona.

Kontrolom kvaliteta betona se proverava da li su za određenu partiju betona postignuta zahtevana marka betona i druga propisana svojstva. Na osnovu kriterijuma o preuzimanju odlučuje se da li se određena partija prihvata ili odbacuje.

Partija betona je količina iste klase i vrste betona koja se priprema i obrađuje pod istim uslovima, a odnosi se na ugrađeni beton u iste ili različite konstruktivne elemente u određenom periodu.

Veličina partije betona i broj slučajno uzetih uzoraka u toj partiji definiše se projektom konstrukcije, odnosno programom kontrole betona, pri čemu jedna partija ne sme da se odnosi na period proizvodnje betona duži od mesec dana. Broj uzoraka koji se odnosi na jednu partiju ne sme da bude veći od 30.

Kontrola proizvodnje betona

Proizvođač na fabrici betona ispituje čvrstoću pri pritisku na uzorku koji se uzima za svaku vrstu betona, i to svaki dan kada se beton proizvodi ili na svakih 50m3, odnosno na svakih 75 mešavina.

Ukoliko je proizvodnja betona u periodu ocenjivanja veća od 2000m3, uzorci za ispitivanje betona uzimaju se na svakih 100m3, odnosno na svakih 150 mešunga.

Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima na mestu ugradnje

Za beton dopremljen iz fabrike betona, na mestu ugradnje betona, uzima se najmanje jedan uzorak za svaki dan betoniranja ili na svakih 100m3 ugrađenog betona ili na svakih 150 mešavina.

Ocena postignute marke betona (MB) po partijama na osnovu kriterijuma prema BAB 87

Hemijski dodaci - aditivi

Hemijski dodaci su praškasti ili tečni dodaci koji daju betonu zahtevane karakteristike a bez njihovog dodavanja te karakteristike je nemoguće dobiti.U normalnim okolnostima doziranje aditiva ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa. Dodaju se neposredno pre ili tokom mešanja. Razlozi za primenu aditiva su:

Uspešnost primene aditiva za beton zavisi od količine koja se dozira kao i načina betoniranja. Većina aditiva su u tečnom stanju i moguća je upotreba bilo na fabrici betona, bilo na gradilištu. Efikasna upotreba aditiva zavisi od ciljeva koje želimo postići kako na svežoj betonskoj mešavini tako i na očvrslom betonu.

Agregat - uvod

Izbor agregata treba da je tehničko, ekonomsko kao i pitanje dostupnosti agregata na određenom podneblju (mestu gde se izvodi konstrukcija). Karakteristike agregata, njegovo skladištenje i mnogi drugi parametri vezani za agregat utiču u velikoj meri na karakteristike kako svežeg tako i očvrslog betona. Zavisno od mogućnosti skladištenja agregata i njegove kontrole kvaliteta proizvođači betona će imati manje ili veće varijacije od mešunga do mešunga i od dana do dana proizvodnje betona u kvalitetu betona.

Agregat kao glavni konstituent betona utiče na karakteristike kako svežeg tako i očvrslog betona. Njegova važna uloga u betonu se često zanemaruje i stavlja u drugi plan zbog njegove relativno niske cene (cena u odnosu na vezivne materijale je daleko niža).

Agregat - Kontrola kvaliteta agregata

Obezbeđenje kontrole kvaliteta je veoma složen i obiman sistem kontrole i prihvatanja kvaliteta. Ovim akcijama se obezbeđuje da se ostvari zahtevani nivo kvaliteta agregata. Ove akcije se najčešće sastoje u rutinskim vizuelnim inspekcijama i testovima kontrole kvaliteta, kako je agregat proizveden, kako se njime rukuje, i prihvatanje ispitivanja u vreme kada se proizvodi ili koristi u proizvodnji betona.

Svrha kontrole kvaliteta je da se prati (monitoring) i reguliše proces proizvodnje da se obezbede uniformni materijali, stalno ispunjenje mnogobrojnih specificiranih zahteva do vremena kada se ovaj materijal bude koristio za proizvodnju betona.

Prema pravilniku za beton i prema brojnim svetskim standardima neophodna ispitivanja za kontrolu fabričke proizvodnje (kada se radi o agregatu) su:

Sva navedena ispitivanja moraju se obavljati na nedeljnom nivou a vlažnost sitnih frakcija i češće ukoliko dođe do promena (nastalih usled atmosferskih padavina).